Историја

Оцена корисника:  0 / 5

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

После смрти Уроша Нејаког 1371. године Дубочица и суседна Топлица биле су у саставу и под влашћу кнеза Лазара Хребљановића ( 1372- 1389). Властелин Југа, угледни Лазарев савезник, био је војвода Дубочице. Горња Јабланица помиње се као област под деспотом Ђурђа Бранковића ( 1427-1456). За време турских освајања српских земаља, од 1428. године до 1435. године област Дубочица и Топлица постали су турски посед султана Мурата II, као мираз његове жене Маре, кћи деспота Ђурђа. У рату са Турцима Угарске, племиће из Ердеља Јаноша Хундија (Сибињанин Јанко) 1437-1439 године Султан Мурат II напао је Смедерево. Тада су Турци заузели Ново Брдо и највећи део србије. После више победа хришћанске војске , коју је предводио мађарско-пољски краљ Владислав, Турци су је понудили мир и повраћај Деспотоване деспоту Ђурађу. Дубочица и Топлица су враћене деспоту. Међутим после пораза војске краља владислава 10.новембра 1444.године код Варне у Бугарској и смрати Мурата II на турски престо ступио је његов син Мехмед II (1451-1481) који је обновио уговор са деспотом Ђурађем 1451.године. Мухамед је маћехи Мари вратио деспоту Ђурђу Дубочицу и Топлицу, на име издржавања. Убрзо је кренуо да покори Србију. Пре тога је 1453.освојио Цариград и срушио Византиско царство, а затим је Мехмед II кренуо из Једрена преко Софије 1454.године на Србију и том приликом заузео Топлицу и Дубочицу. Деспот Ђурађ затражио је војну помоћ од Угарске против турака. Јанош Хуњади 1454.године ударио је на Турке преко Београда и продро до крушевца где је поразио велику турску војску и кренуо према Нишу и јужној Србији, затим спалио Бидин, па се вратио у Београд. Друге две мање српске војске, једна под командом Николе Скобаљића, у Дубочици, а друга на Ситници, на Косову Пољу, пружиле су последњи отпор Турцима. Велика Турска војска дошла је из Софије у Ниш и пошла према Новом брду и Косову. Властелин Никола Скобаљић из Поречја пресрео је турску војску 29.септембра 1454.године у пределу „Бане", на месту Старе и Равне Бање, на Бањској реци, и разбио турску војску. Такође, Турци су поражени на Ситници. Скобаљевићева победа је широм одјекнула. Нова велика турска војска на челу са султаном, поново је напала војску Николе Скобаљића. До нероправне битке дошло је 16.новембра.1454.године крај планине Трепање, на јужној страни Гољака.Српски ратници сау изгинули, а Турци су ухватили војводу Николу Скобаљића и његовог стрица и живе их набили на колац. Идуће 1455. године Ново Брдо, Дубочица и Јабланица коначно су пали у турско ропство. Деспо Ђурађ је умро децембра 1456. године а јуна 1459. године Смедерево је, пало у турско ропство и то је био крај српске деспотовине. После пораза огромне миграције српског живља кренуле су према северу и западу, у угарске и хабзбуршке земље, а неке, преко зетског приморја, чак у Италију. У документима средњег века налазимо поред Дубочице и географске појмове Гољак и Подгор, као и мале жупе Бања, Медвеђа и Туларе, затим Брвеник, Лапаштица, Маћедонце, Медвеђа, Петриље, Прпоре, Спонце, Туларе, Тупале, Медевце, Стара Бања, Стубла и Црни Врх. На простору Горње Јабланице видљиви су остаци некадашњих насеља из Немањићке Дубочице – у Рујковцу, Медвеђи, Газдару, Лецу, Гајтану, Дренцу, Стубли, Реткоцеру, Великој Брајини (Брвеник), Тулару, Грбавцу, Медевцу, Врапцу, Свирцу, Боровцу, Сијарини, Сијаринској Бањи, Тупалу и другим. Зна се да су Туларе, Туларска бања, Трпоре и Брвеник са околине 1363. године припадали властелину челнику Муси и његовој породици Мустићима. У средњем веку било је и више српских цркава и гробља, које су уништили Турци и Арбанаси. У турским дефтерима из 1516. године помињу се српски манастири „Св. Арханђела", у рујковцу, „Св. Богородице" у Црном Врху и Манастир „Св.Архангела" у Медвеђи. У средњовековној Србији експлотисани су рудници Леце, Лисавац, Дукат, Копран и Мајдан. Познате су средњовековне топионице „Кола" у лецу, Копрану, Лисавцу, Стубли, Брвенику, Тулару, Маровцу и Петриљу као и „Самоков" испод Веље Главе. Такође, познат је и најкраћи трговачки пут Косово-Медвеђа-Злата-Ниш, као и дубровачке колоније у Брврнику, Медвеђи, Тулару, Ивању и Кулини, изнад Леца.

Под турском влашћу Горња Јабланица од 1455. године припадала је турском санџаку Алаџа Хисар (Крушевац), затим је 1541. Будимском елајету од 1558. Румелијском елајету чило је седиште било у Софији. Од почетка ХVI века нахија Дубочица помиње се као лесковачка, а почетком ХVII помиње се Медвеђа као нахија и кадилук. Стара средњовековна жупа Медвеђа и сва села испод Гољака ушла су у састав Приштинског пашалука. У Медвеђи је било седиште муслимана. Најстарији турски дефтери од 1444 до 1584. бележе исламизацију српског живља, пропаст муслиманског становништва на штету хришћанског- српског. После аустријско-турског рата 1683-1699 као и ратова 1716-1718 и 1737-1739 године уследиле су сеобе Срба под патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакбентом према Београду Сави и Дунаву у јужну Угарску. Велики број српских породица из Горње и Доње Јабланице, Пусте Реке и Топлице, са топличким митрополитом Георгијем Поповићем повукао се тада са аустријском војском, под командом генерала Шметаде.

После устанка српског народа 1875-1876 год. у Херцеговини, Босанској Крајини и Доњим Васојећима, Русија је бјавила Турској рат 12 (25). Априла 1877 године Србија се придружила Русији 1(14) децембра 1877 године. Српска војска, Ибарска, Моравска и Дунавска дивизија Моравског корпуса , отпочела је ратне операције 3 (16) децембра 1877 године према југу Србије и ослободила Ниш, Прокупље, Куршумлију и 11 (24) децембра 1877 ослобођен је Лесковац. Тимочки корпус-Крајинска и Књажевачка војска и Дунавска дивизија ослободио је Пусту Реку и Јабланицу протерала Турке и Албанце према Косову. Крајинска војска је 21 (3) фебруара 1878 ослободила Медвеђу и Горњу Јабланицу – Туларе, Мркоње, Зајечевац, Ајкобилу, Дабишевц и Глоговац. Приморје између руске и турске закључено је 19(1) фебруара 1878. Око 30.000 муслимана становништва претежно Албанаца из Горње и Доње Јабланице, Пусте реке, Топлице, Добрича,Ветернице, поњанице, Масурице као и градова Ниша, Лесковца, Прокупља и Врања и околних варошица напустило је села и куће и бежало са турском војском према Косову и Македонији због учешћа у Српско-Турском рату 1877-1878 године. Захваљујући Саид-паши Албанци су се вратили у Горњу Јабланицу, Лапаштицу, Тупале, Капит, Свирце, Ђулекаре, Дедић (заселак Медвеђе) и Грбавце. Берлинским конгресом 1(14) јула 1878 године Србија је добила територије Топлчки, Нишки, Поротски и Врањски округ, које је ослободила са градовима: Ниш, Бела Паланка, Пирот, Куршумлија, Прокупље, Лесковац и Врање. Међународна комисија је 1879 године обележила српско-турску границу на подручје Горње Јабланице као важно гранично подручје кнежевине (Краљевине) Србије, у раздобљу 1878-1912 до балканских ратова. У том времену Горња Јабланица била је „Мала војна крајина". Горња Јабланица припала је срезу Јабланичком, са седиштем у Лебану и Топличком округу, да би 1890 године припала Врањском округу.

По ослобођењу јужне Србије почиње насељавање Горње Јабланице у јесен 1879 године. Српске избеглице са Косова (Крива река,Лаб) и Метохије (Пећ,Исток, Клина и Кијево), Затим источне Србије, Бучја и Зебитинца код Књажевца, са ширег јужноморавског подручја (Власотинце, Добро Поље, Црна Трава, Власина, Пчиља), потом из старе Херцеговине и Црне Горе- Мораче, Добриловине, Дробњака,Жупе, Затраја,Пиве, Језера, Шарана, Ускока, Бјелопавлића, Глухог Дола, са Голије,Гусиња Банања и других крајева. Херцеговци и Црногорци населили су се у Горњу јабланицу у таласима 1880,1882, 1886, 1889, 1890, 1892 и 1904-1906 из племена брда (Ровчани, Маричани, Пипери, Бјелопавлићи, Кучи, Братоножићи, Васојевићи са Величанима) из старе Херцеговине ( Ускоци, Дробњаци, Шаранци, Пивљани, Бањани), затим из катунске нахије(Чевљани, Цуце, Бјелице, Пјешивци).али и из Ријечке нахије.Поменуто становништво населило је насеља дуж српско-турске границе и било је пограничних стража 16 српских караула. Седиште 3. чете граничне трупе било је у Медвеђи, а састав граничних јединица и старешина су углавном људи из горњојабланичких села.

 

Претрага докумената за преузимање
Нека Google претражи сајт
Претрага у коментарима
Претрага насловне стране
Претрага у контактима
Претрага у текстовима
Претрага у РСС
Претрага у ознакама
Претрага у догађајима

gde se nalazimo

kako doci

sobe logo

javna dokumentacija

oglasi obavestenja

literatura

Календар активности

пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Анкета

Оцените редизајн нашег сајта

Пријем обавештења на е-маил

Бројач посета
Посетилаца

Последњи коментари

  • Администратор каже Још
    М-шкљоц мајстор се... недеља, 10 септембар 2017
  • Нерегистрован корис... каже Још
    На доделу награде за 1... недеља, 10 септембар 2017
  • administrator каже Још
    Kontakt je:
    Vesna Stafanović
    tel:... четвртак, 13 јул 2017
  • Aleksandra Knez Milo... каже Још
    Molim vas postavite kontakt udruzenja... среда, 12 јул 2017
  • Јасмина Мавреновић каже Још
    Бог вас благословио!... понедељак, 26 децембар 2016

Временске прилике

Делимично облачно

1°C

Медвеђа

Делимично облачно
Влажност ваздуха: 82%
Ветар: И и ЈИ брзине 11.27 км/ч
Нед
Киша
3°C / 12°C
Пон
SP_WEATHER_RAIN_AND_SNOW
2°C / 6°C
Уто
Снег
-1°C / 2°C
Сре
Делимично облачно
-3°C / 5°C
© 2017. Туристичка организације општине Медвеђа. Сва права задржана. Израда сајта и администрација: Ненад Михајловић.

Please publish modules in offcanvas position.

0
Дељења