Усмена традиција

Оцена корисника:  0 / 5

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Усмена традиција представља важан део културе како народа у целини, тако и људи одређеног краја, што је случај и са подручјем општине Медвеђа. Све до друге половине двадесетог века, велика већина становништва на Балкану била је неписмена, и стога су људи своје уметничке, културне и друге садржаје и потребе исказивали кроз усмене песме.

За разлику од писане књижевности, усмена традиција је, најпре...

  1. нестална односно флуидна; будући да настају у друштву које не познаје концепт фиксираног текста на какав смо навикли из писане књижевности, усмене песме су подложне промени, имају мноштво локалних варијаната и задржавају као сталну особину само основне мотиве и контуре садржаја (рецимо женидба Марка Краљевића у епским, односно насилна удаја за богатог али старијег мужа или однос снаја-свекрва у лирским песмама), док су конкретни стихови подложни делимичној, али сталној промени практично приликом сваког извођења,
  2. анонимна, јер је стварају генерације непознатих извођача у усменој култури у којој не постоји концепт аутора и оригиналног ствараоца, већ се сматра да је творац одређене песме или приче традиција, а појединачни извођачи нису „писци" или „творци" већ само настављачи те традиције, и
  3. синкретичка или свеобухватна; иако ми данас усмене песме, приче и друге форме описујемо као усмену књижевност, важно је истаћи да се појам књижевности у смислу посебне уметности која има своју аутономију и институције – издаваштво, писце, критичаре и читаоце, награде и слично, веома разлику од усмене културе. Усмене творевине су део читаве културе и прожима све облике друштвеног живота у традиционалној заједници; одговарајуће народне песме прате како најважније тзв. „ритуалне прелаза" у животу појединца, као што су рођење, свадба и смрт односно сахрана, тако и све друштвене и календарске појаве на дневном и годишњем нивоу, попут успаванки, љубавних и песама о раду, а нарочито обредних песама какве су лазарице, коледарске, вучарске, додолске, божићне и друге песме.

Усмена традиција општине Медвеђа је вишеструко занимљива и заслужује ближе интересовање. Медвеђа је крај који од памтивека насељавају различите етничке скупине – Срби, Црногорци, Албанци и Роми, а међусобна блискост ових традиција уопште а посебно на подручјима где су оне вековима живеле заједно још увек је недовољно изучена. Усмена традиција Медвеђе може се посматрати у општем смислу као део подручја доње Јабланице, које је најпознатије по лирским и обредним песмама, чије записе имамо још од краја деветнаестог века. Уз њих, из релативно новијег периода који почиње с ослободилачким ратовима од последњих деценија деветнаестог и првих деценија двадесетог века, јављају се и хајдучке песме, и то углавном о локалним хајдучким вођама и дружинама. Најзад, у овом новијем добу долази и до процвата епске традиције, коју махом негују досељеници из Црне Горе од деветнаестог века наовамо. У том сегменту који је традиционално мање био изражен неголи у тзв. планинским динарским пределима централног Балкана, у општини Медвеђа негује се и класична гусларска традиција, углавном познате песме из збирки Вука Караџића и новокомпоноване песме о новијим догађајима, а однедавно у овом крају постоји и гусларско друштво чији је циљ очување и неговање ових традиција. Усмена традиција овог краја угрожена је у данашњем времену писмености и електронском односно технолошком добу, у ком нестају обичаји и обреди који су је пратили а замиру планинска села у којима се она неговала. Ипак, усмена традиција Балкана, па и овог подручја, показала се истрајнијом него што су то предвиђале нека апокалиптичне теорије о нужном нестанку усмене културе са појавом писмености у друштву. Локалне институције попут гусларских и фолклорних друштава, колективни локални обреди или породичне славе, остају важна места и догађаји у животу заједнице, фамилије и појединаца у којима усмена традиција овог краја и данас има своје истакнуто место.

Пројекат "Усмена традиција Медвеђе" финансирало је Министарство Културе и Информисања Републике Србије.

На плејеру "Усмена традиција" који се налази на десној страни можете чути неколико нумера које су уз помоћ усмене традиције дошле до Вокалне групе Горња Јабланица, Јакше Јакшића и Миљана Токовића.

 

Претрага докумената за преузимање
Нека Google претражи сајт
Претрага у коментарима
Претрага насловне стране
Претрага у контактима
Претрага у текстовима
Претрага у РСС
Претрага у ознакама
Претрага у догађајима

Усмена традиција

gde se nalazimo

kako doci

sobe logo

javna dokumentacija

oglasi obavestenja

literatura

Календар активности

пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Анкета

Оцените редизајн нашег сајта

Пријем обавештења на е-маил

Бројач посета
Посетилаца

Последњи коментари

  • Администратор каже Још
    М-шкљоц мајстор се... недеља, 10 септембар 2017
  • Нерегистрован корис... каже Још
    На доделу награде за 1... недеља, 10 септембар 2017
  • administrator каже Још
    Kontakt je:
    Vesna Stafanović
    tel:... четвртак, 13 јул 2017
  • Aleksandra Knez Milo... каже Још
    Molim vas postavite kontakt udruzenja... среда, 12 јул 2017
  • Јасмина Мавреновић каже Још
    Бог вас благословио!... понедељак, 26 децембар 2016

Временске прилике

Претежно ведро

1°C

Медвеђа

Претежно ведро
Влажност ваздуха: 88%
Ветар: СИ брзине 6.44 км/ч
Нед
Киша
3°C / 12°C
Пон
SP_WEATHER_RAIN_AND_SNOW
2°C / 6°C
Уто
Снег
-1°C / 2°C
Сре
Делимично облачно
-3°C / 5°C
© 2017. Туристичка организације општине Медвеђа. Сва права задржана. Израда сајта и администрација: Ненад Михајловић.

Please publish modules in offcanvas position.

0
Дељења