Горња Јабланица се налази у западном делу јужног Поморавља, између косовске, лесковачке и нишке котлине, у јужном делу Србије. Повезана је железничко-друмским саобраћајем Београд-Скопље-Солун и Ниш-Лесковац-Приштина. Горња Јабланица простире се између 42 59' 45" и 40' 00" северне географске ширине и између 21 22 51 и 21 41' 17'' источне географске дужине. Општина Медвеђа обухвата већи део Горње Јабланице, простире се на површини 524,24 км2. Граничи се на западу и југу 40 км са косовским општинама Приштина, Косовска Каменица и Подујево, на северозападу са општином Куршумлија у дужини од 19 км. Медвеђска источна граница, према општини Лебане, дуга је 40 км, а границе са северним општинама Бојник је 9 км док се са општином Прокупље, административно дотиче у једној тачки.
У новијој историји општина Медвеђа имала је од 1978. до 1912. и данас, од 1999 – 2008. године, српски стратегијско одбрамбени значај. Горња Јабланица има периферијски положај у односу на данашње језгро Србије и веће градске центре и спада у неразвијене реоне. Рељеф Горње Јабланице са становишта висинске зоне дели се у пет категорија и то: долинска зона до 400 м надморске висине, побрђе 401-600 м, ниска планинска зона 501-800м, средња планинска 801-1000м надморске висине. У северном делу Горње Јабланице налазе се насеља: Спонце 900-950 м надморске висине, Прпоре 900-950 м, Велика Брајина (шанчеви) 820-900 м, Гајтан ( Равниште) 720-840 м, Доњи Гајтан ( испод Малигата) 700-800 м, Стубла 600-650 м и Леце ( између брда и Трапа) 560-580 м. У јужном делу Горње Јабланице налазе се села на надморским висинама, и то: Боровац ( Невесињци-Плавшићи) 800-850 м, Свирце 800-900 м, Тупале Ђоравица – Горња махала) 600-650 м. Земљиште Горње Јабланице је испресецано клисурама: Бањске реке, Гајтанске реке, Бутуровићевим потоком, западно од Медвеђе реткоцерским потоком, нешто северније Рогановићевом речицом, јужно од Стубле и Брајшорском реком, северозападно од насеља Леце. Све ове речне долине имају правац југозапад – североисток, а потоци који њиме отичу уливају се у Лепаштицу, као и њене десне притоке.
У Горњој Јабланици 50,6% или 265,10 км2 територије највећим делом нагнуто је према југу, а делом и југоистоку као Горњи Гајтан, Газдаре, Средњи и Донји Бучумет, Рујковац, Пусто Шилово, Мркоње, Маћедонце, Медвеђа, Дренце, Леце и Стубла, На тој територији лоцирано је 80% насеља општине Медвеђа. Према истоку или западу нагнути су терени 40,34 км2 или 7,7% територије општине. Планина Радан пружа се правцем северозапад – југоисток, Мајдан планина и Равна планина пружају се од југозапада према североистоку, допирући до Соколова виса ( 1,376 м) и Шапота (1408м) највиших делова Радана. На истоку се протеже Петрова Гора, а на западу пружа се Гољак. Од Карауле до Новаковића чуке до Гаљока припада Горњој Јабланици. Клима је континентална, са четири годишња доба, са просечним падавинама.Са климатским и висинским разликама је и распоред флоре и састав биљног света. На нижим теренима расту храст, цер, граб, брест, дрен, крушка, оскоруша и мукиња. Буква расте изнад 800м. На присојним странама гаје се жита и поврће, па и шљиваци. Слив Горње Јабланице износи годишње 730 мм падавина. У Горњој Јабланици налази се 172 значајна извора, од њих 119 је на десној страни слива Јабланице, у сливу Бањске реке.
Најпознатији и најважнији су термоминерални извори у Сијаринској Бањи. Од давнина познато је 18 извора и у Доњој Бањи постоје: Главни извор, Извор за инфалирање, Мали гејзер, Гејзер и Римски извор Боровац, Спас, Рај и извор у подруму Хотела "Гејзер", а у Горњој бањи су извори: Јабланица, Здравље, Сузица, Снежник, три извора у Блатишту, извор код Блатишта и Кисељак. Такође, познат је Туларски кисељак-Туларска бања. Сви водени токови у Горњој Јабланици износе слив простран 894 км2, а њихова укупна дужина је 1.024 км Река Јабланица настаје спајањем Бањске и Туларске реке код села Маћедонце. Леве притоке Јабланице су Гајтанска река, Лепаштица и Туларска река. Јабланица је позната и као Медвеђска река, на дужини од око 30 км, од Маћедонца до испод Пустог Шилова. Јабланица се улива у Јужну Мораву, близу Брејановца. Слив Јабланице износи 894 км2 , а дужина реке износи 84,5 км. Педалошки састав Горње Јабланице чине 46 земљишних типова, сврстаним у 9 основних педосеквенци: митосол, коловијум, хумско-силикатно тле (ранкер), смоница, сцентрично смеће, дистарично смеће, илимеризовано, алувијално, комбинација типова. Биљни и животињски свет је разноврстан. Шуме Горње Јабланице су претежно изданичке, најраспрострањенија је шумска заједница, храстова сладуна, цера и грабића, затим шуме планинске букве ( Равна планина, Радан, Шапот, Соколов вис, Петровац и друге).
Заједнице јове, врбе и тополе, пружају се од Равне планине и Петровца, на северу до Ајкобиле и Врапчине косе и Равне Бање на југу. Заједница шума сладуна, цера и граба доминирају у широј околини Медвеђе од 1050-1100 м. Заједница храста и китњака и шума планинске букве налазе се на Мајдану, Зајечевцу, Ајкобили, Радану, на Шапоту, Петровцу, Соколовом вису и Равној планини.
Такође, иако је Горња Јабланица брдско-планинска регија местимично је присутна хидрофилна јова, бела врба, жива врба, бадемска врба, ракита, црна топола, бела топола, јасика, пољски јасен, пољски храст, бековина и друге.
"