Сијаринска бања се налази у подножју планине Гољак, ниже села Сијарине, у клисури Бањске реке која је десна притока Јабланице. Од Лесковца од кога је удаљена 52 km, до бање се стиже добро очуваним асфалтним путем који иде кроз живописну долину реке Јабланице, преко Лебана и Медвеђе. Од Тулара се пут одваја и неких 9 км кривуда поред Бањске реке и пролази цело бањско насеље. Ширење бањског насеља у правцу север-југ спречавају стрми обронци високих планинских масива а густо пошумњене падинебрда чине природну препреку јаким ветровима и утичу на висок степен просечне годишње влажности у бањи.
Утонула у море шумског зеленила, бања се одликује и чистоћом ваздуха, чему доприноси и удаљеност од већих насеља, живих саобраћајница и индустријских центара. Сијаринска бања је богата изворима минералних вода различитог физичко-хемијског састава и терапијских својстава. Скоро сви извори се налазе на левој обали реке, на простору дужине 600-800 m, а у заштитној зони која заузима неких три хектара.
Приступ до већине извора је омогућен уређеним улицама, стазама и лепим мостовима преко регулисане Бањске реке.
У Горњој бањи су Снежник и Кисељак, оба са мањом проточном моћи. Воде су пријатног реског укуса. Воду са извора Кисељак болесници пију у случају шећерне болести и анемије, а са извора Снежник код пека у бубрезима.
На неколико стотина метара низ реку наилази се на овећи травнат плато са ретким листопадним дрвећем. Изнад платоа издиже се доста велик, скоро вертикални мермерни масив у чијем подножју је поређано неколико минералних извора: Арагон – код блатног базена, Здравље, Сузица и Јабланица. Једино је Арагон настао бушењем. Дубина бушотине је око 50m, а издашност око 1,80 l/sec топле воде која мирише на сумпор и која снабдева оближње купатило са два базена у којима се користи peloid, а такође и један терапијски базен и 6 када у хотелу ''Гејзир''. У народу се ова вода користи за лечење зглобова, неких гинеколошких и кожних обољења. Издашност других поменутих извора је мала, а нарочито Сузице која је добила своје име по томе што вода капље као суза, а пацијенти је употребљавају за лечење очију. Издашност извора Здравље и Јабланица је мала, а воде су им бистре, без мириса, благо реског киселкастог укуса. Остали извори су у Доњој бањи. Атракцију бање чини термоминерални извор Гејзир-нови базен, чији водени стуб достиже висину преко 8 m. Количина топле воде (Т=70°С) коју извор избацује износи преко 4 l/sec а топле капљице распскавају се на све стране на даљину од око 15-20 метара. Око овог извора изграђена су три прелепа базена – један већи и два мања, који се користе у терапијске али и рекреативне сврхе.
Нешто даље од Гејзира, на удаљености од око стотинак метара, налази се главни минерални извор – Бушотина Б4-велики гејзер – извор топле воде са температуром од 70°С, мириса на сумпор, са издашношћу од неколико литара у секунди. Из Бушотине Б4, чија је дубина 1200 m, вода се полиестарским цевима Fi-100 спроводи до хотела, где се користи за пуњење базена а такође и за етажно грејање. Вода извора Инхалатор је топла, има мирис на водониксулфид, користи се за нека гинеколошка и реуматска обољења, а такође и за инхалације код некомпликоване бронхијалне астме и хроничног бронхитиса.
На основу резултата добијених извршеном детаљном анализом, констатовано је следеће:
Према температури вода, Сијаринска бања има изворе хладних, хипотермалних, хомеотермалних и хипертермалних вода. Према хемијском саставу у свим водама предоминира садржај хидрокарбоната и натријума. Такође, све воде садрже повећане количине литијума (Li) и флуора (F). Неке воде карактерише и знатнији садржај слободног угљен-диоксида (CO2), док друге поред угљендиоксида садрже и значајне количине водоник-сулфида. Због својих посебних балнеолошких својстава све воде могу да се користе у терапијске сврхе, било у виду купања на одговарајућој температури, пијења или инхалирања и то код одређених хроничних обољења. Дакле, Све испитиване минералне воде Сијаринске бање се због специфичних физичких и хемијских карактеристика могу користити као допунско средство лечења у склопу медицинске рехабилитације а према оријентационим индикацијама које су дате за сваки извор посебно.
"