ДРЕНЦЕ, ЛОКАЛИТЕТ ПОЗНАТ ПОД НАЗИВИМА: ТАВАН, КАСАМОВИНЕ, ВЛАКЕ
Праисторијско насеље налази се на њивама у продужетку локалитета Турско гробље. Приликом орања наилази се на фрагментовану керамику, кремене ножиће и камена оруђа. Обиласком терена констатовано је да ово праисторијско насеље обухвата већу површину. Један део насеља налази се под ливадама, а други под ораницама. Површински налази представљени су углавном са фрагментима грубе сиве керамике, песковите фактуре, кременим ножићима. Нађена је и једна камена секира. У Народном музеју у Лесковцу са овог положаја је мања сиво печена посуда са оштећеним ободом и камено оруђе. На основу керамичких и других налаза највероватније је на овом положају било неолитско насеље.
ЛОКАЛИТЕТ ТУРСКО ГРОБЉЕ
Локалитет Турско гробље налази се на имању Јована Кривокапића у махали Вртоп. Део овог локоалитета је обрастао у густо трње, а на другом делу видљиве су правилно распоређене хумке са озиданим ивицама од камена. Понегде су очувани и камени белези вертикално укопани у земљу. Према причању Сава Радојевића на једној каменој плочи био је урезан крст. На североисточној страни локалитета нађени су остаци једне данас потпуно порушене цркве чији обриси се једва назиру на површини. Приближне димензије ове богомоље су 10-22м Х 6 м. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној и припратом на западној страни.
У Турском попису из 1444-46. године спомиње се мезра Драјинци за коју О. Зиројевић и И. Ерен претпостављају да би могла одговарати селу Дренце. Податак указује да је на овом положају већ половином XV века постојало једно напуштено село. У Турском попису из 1516. године наводи се село Дренковце као царски хас у нахији Дубочици. Спомен овог села налазимо и у следећа два турска пописа из XVI века.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се испод планине Мајдан са леве стране Мајданског потока. Овде су констатовани остаци једва уочљиве цркве која је добрим делом порушена, а данас потпуно обрасла густим растињем. Приближне димензије цркве су 14 м Х 6 м. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и припратом. У унутрашњости цркве, на северном зиду поред апсиде налази се ниша полукружно засведена добро обрађеним камењем. На јужном зиду цркве ниша је правоугаоног облика, зидана је од притесаног камена у кречном малтеру. У унутрашњости цркве констатован је велик број урушеног камења. Ту је једна правоугаона плоча добро обрађена са отвором у средини и више правоугаоних плоча, добро обрађених са једном страном полукружно засведеном. У непосредној близини цркве констатовани су остаци још једне мање грађевине, зидане од камена као и црква. Димензије ове грађевине су 8м Х 2м. Тешко је казати какав је објект у питању.
БОРОВАЦ, ЛОКАЛИТЕТ ВУКМИРОВ ГРОБ
Изнад леве обале Бањске Реке лево од пута Сијаринска Бања-Медвеђа налази се омања тераса. Пад терасе је веома стрм у свим правцима осим на југозападу. На овој тераси констатобани су трагови камених зидова грађених без малтера. Претпоставља се да је на овом месту постојало утврђење металног доба.
ЛЕЦЕ, ЛОКАЦИЈА КОД РУДНИКА
Према казивању Душана Поповића учитеља из Лесковца, код рудника у селу Леце нађен је један бакарни чекић, вероватно се ради о бакарној секири. У близини рудног окна, према подацима директора рудника, нађен је један гроб из којег потичу две земљане посуде и четири перле од стаклене пасте тамноплаве боје. Археолошки материјал чува се у Народном музеју у Лесковцу. Споменик је нађен на локалитету Црквина у селу Лецу. То је ара од кречњака профилисана горе и доле, димензија 0,62м Х 0,20м Х 0,27м. Висина слова 7,5 до 8,5 цм. Сада се чува у Народном музеју у Лесковцу. Текст је следећи: I T I V - I V R O. Споменик је датован у крај 2 и почетак 3. века. У Лецу је такође нађен споменик на ликалитету Црквина. То је ара од зеленкастог кречњака, незнатно профилисана горе и доле, димензија 0,80м Х 0,28м Х 0,25м. Слова су правилно клесана, висине су од 5 до 5,5 цм. Сада се чува у Народном музеју у Лесковцу. За овај споменик као и онај из Газдара под бројем 64, Петар Петровић претпоставља да је са истог храма који је могао бити посвећен Херкулу.
Текст је следећи: Om ( pha) lae Ael(ius) Satu rninus d(onum) d(edit). Споменик је датован у другу половину II века. Са непознате локације из села Леце потиче и рударска алатка(?) од гвожђа на којој је урезан натпис BENENATUS. У питању је лично име раширено у доба касне антике које носи, између осталих, и епископ Прима Јустинијане.
ЛОКАЛИТЕТ КУЛИНЕ ИЛИ ЈЕРИНИН ГРАД
Локалитет Кулине, познат у широј околини као Јеринин град, налази се на брду испод којег се спајају Лецка и Рудничка река, одмах изнад села Леце. Обиласком терена утврђени су видљиви делови утврђења који су оштећени приликом пресецања пута и земљаних радова око припрема терена за подизање споменика учесницима НОБ-а. Овим радовима оштећени су делови бедема, чије је платно зида сачувано у висини од 2 м. Утврђење је неправилног облика, правца запад-исток, приближних димензија 80 м Х 45 м. Западни део утврђења је зарављени плато, местимично је видљива жива стена. На источном делу утврђења видљива су у конфигурацији терена два изразита узвишења за која се може претпоставити да су остаци кула. У Турском попису из 1516. године спомиње се село Лешишће у нахији Дубочица, које би можда могло бити данашње село Леце.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се у самом селу Леце испред бивше управне зграде рудника. Овде је констатована црква са истовременом припратом и полукружном апсидом са спољашње стране. Зидана је од необрађеног и притесаног камена у малтеру. Црква је укопана, сачувана су два степеника од већих притесаних камених плоча. На источном зиду цркве, с једне и друге стране апсиде налази се по једна оштећена полукружно засведена ниша, а на северном и јужном зиду цркце, у непосредној близини близини споменутих ниша, налазе се добро сачуване квадратне нише зидане од добро тесаног камена. На средини северног зида цркве констатована је још једна квадратна ниша. Сачувана висина зидова цркве заједно са темељним делом је 2 м. Подница цркве није констатована. У унутрашњости цркве нађен је део каменог ступа. У североисточном углу нартекса нађена је орнаментована плоча, димензија 0,55 м Х 0,30 м Х 0,21 м. Изван цркве, међу гомилом камења, нађен је део камене крстионице. Локалитет Црквина налази се у густој шуми испред куће Веселина Вуковића. То је једнобродна црква са истовременим нартексом. Зидана је од ломљеног камена, а делови око улаза и апсида су зидани од притесаног камена у малтеру. Црква је укопана. Веома малих је димензија: 6,25 м Х 3,10 м. Спољашња страна на истоку је сва затрпана тако да спољашњи облик апсиде није утврђен. По једна лучно засведена ниша налази се на источном зиду цркве и једне и друге стране апсиде. У апсиди је констатован мали отвор зидан добро притесаним каменом.
МАЋЕДОНЦЕ, ЛОКАЛИТЕТ БУБЛАНЕ
Археолошки локалитет Бублане налази се у атару засеока Петриље на десној обали Чокотинског потока на имању Светислава Марковића. Власник приликом веома плитког орања наилази на разнолик накит од бронзе већ више од 10 година. Доста тога се изгубило. Садашњи власник предао је Народном музеју у Лесковцу следећи археолошки материјал: две наруквице, два торквеса, више посаментеријских украса од чега три фибуле и већи број кружних привесака, све од бронце. Приликом обиласка терена нађено је на самој површини још пет идентичних кружних привесака. Околности налаза упућују на претпоставку да споменути накит припада остави. Овај скупни налаз – остава припада културном комплексу старијег гвозденог доба јужне Србије и источног Косова и датира се у 7 век пре наше ере. Према наводима власника овом налазу су припадала и мања бронзана колица, што налаз чини изузетно занимљивим и важним у оквирима проучавања старијег гвозденог доба у овом региону.
МЕДВЕЂА
На имању Тодора Тодоровића Марића на десној страни пута Медвеђа-Сијаринска Бања установљено је приликом рекогносцирања 1951. године, неколико узвишења пречника између 15-20 метара, различите висине неправилна облика. Пробна ископавања Д. Гарашин из 1952. године показала су у само једном тулуму постојање керамичких фрагмената који су у фактури слични бубањско-хумској групи. За остале тумуле претпоставља се да су природне формације.
ЗАСЕОК СТАНУШИЋИ, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се у засеоку Станушићи 2 км источно од Јабланичке реке. На падини једног узвишења налазе се остаци једне укопане цркве зидане од ломљеног камена у малтеру, уз спорадичну употребу опеке. Димензије цркве су 8,32 м Х 3,75 м. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом са спољашње стране и истовременим нартексом. Са сваке стране апсиде на источном зиду налази се по једна квадратна ниша. Унутрашњост цркве је омалтерисана, а сасвим у траговима уочљив је живопис. Приближна висина очуваних зидова је око 1,5 м. У оштећеном источном зиду цркве испод нише, узидан је један лонац сиво печен. У олтарском делу на поду цркве, као часн трпеза, налази се квадратна добро клесана плоча, димензија 0,80 м Х 0,80 м, дебљине свега 12 цм. Први спомен Медвеђе налази се у књизи Михаила Лукаревића. Половином XV века село се помиње као Meduiga. У турском попису из 1516. године наводи се Медвеђа као царски хас, а понекад се помиње и као нахија. Медвеђа се наводи и у следећа два турска пописа из XVI века.
ЗАСЕОК МАРИЋА, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИШТЕ
Локалитет Црквиште констатован је на мањем брежуљку изнад потока Марића у истоименом засеоку. Овде је констатована потпуно обновљена мала укопана црква посвећена Св. Арханђелу. Анкетом је утврђено да је црква обновљена пре 50 година на темељима старије потпуно порушене цркве. Црква св. Арханђела малих је димензија: 9 м Х 5 м. У вези са данашњом црквом св. Арханђела занимњив је податак из турског пописа с почетка XVI века у којем се наводи постојање манастира св. Архангела у Медвеђи.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИШТЕ
Локалитет Црквиште налази се на падини Дукатске чуке. Положај Дукат обухвата већу површину која делом припада Медвеђи, а делом Сијаринској бањи. Тачан положај Црквишта констатован је на десној обали Дукатског потока, на мањем узвишењу, данас сеоској утрини. Обиласком терена утврђени су на једном месту једва видљиви остаци зидова.
ЛОКАЛИТЕТ МАНАСТИРСКА ЊИВА
Локалитет Манастирска њива констатован је у непосредној близини Црквишта, али на левој обали Дукатског потока. Данас је то власништво породице Зејнела Ајдинија. Површинских налаза нема. Преостаје само топоним Манастирска њиваи близина другог топонима Црквиште за претпоставку да је ово један археолошки локалитет који би заједно са Црквиштем могао представљати једну целину.
ГАЗДАРЕ, КУЋА ЦОКИЋА
Приликом рекогносцирања територије села Газдаре 1978. године испред куће Цокића непосредно уз Летски поток нађена је једна ара, димензија 0,52м Х 0,28м Х 0,24м. Висина слова је од 5 до 4,5 цм. Данас се чува у Народном музеју у Лесковцу.
ЛАПАШТИЦА
Југоисточно од села Лапаштица Ф. Каниц је утврдио остатке утврђења зиданог од ломљеног камена и опеке. Ф. Каниц је и ове остатке сматрао римскодобним кастелом. На ушћу Забрђанског потока, данас у непосредној близини школе у Лапаштици, Ф. Каниц је наишао на остатке куле са великом количином фрагментоване римске опеке. Ту су били видљиви делови обимног зида утврђења до висине од 1 м, зидани од камена и опеке.
МРКОЊЕ, ЛОКАЛИТЕТ ТОМОВИНА
Положај Томовина налази се непосредно испод археолошког локалитета Раван (види под неидентификовани или неодређени локалитет, број 159 Мркоње, локалитет Раван). Овде су констатовани приликом једног дубљег копања земље масивни зидови. Према наводима мештана том приликом нађен је и један златник који је наводно продан Народном музеју у Нишу. Обиласком овог терена нису утврђени никакви археолошки налази, данас је цели овај положај једна лепа ливада. Изнад села Мркоње на вису од 1054 м Ф. Каниц је установио остатке једног утврђења. Ово, као и готово сва утврђења он је окарактерисао као римскодобна.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се на левој обали Црквинског потока. Овде су констатовани остаци у новије време надзидане црквице у сухозиду, а на темељима једног старијег култног објекта. Црква је веома малих димензија, свега 4 м Х 3 м. На истоку је мала плитка апсида, а на западу неубичајено мали нартекс дужине свега 2,30 м и ширине 0,90 м. Црква и данас представља култно место. Славни дан св. Јована Биљобера 7. VII- Ивањдан, када се биље бере. У народу је овај светац познат као св. Јован Биљоборац.
ЛОКАЛИТЕТ ГРЕДЕ
Локалитет Греде налази се на ливади Стојадина Филића из Мркоња, од археолошког локалитета Раван према југозападу удаљен је око 150 м. Власник С. Филић је, уз керамичке налазе, нашао и једну гвоздену алатку дужине 21 цм. На једном крају је извинуто сечиво, а на другом крају је лепезасто проширење. Највероватније представља алатку за обраду дрвета или коже.
ЛОКАЛИТЕТ РАВАН
Локалитет Раван налази се на њиви Јована Ђуровића из Мркоња у близини ушћа Славковог у Анђелићев поток. Овде је на релативној дубини од око 0,55 м нађена једна гвоздена алатка дужине 0,54м, доста кородирана. На дугачкој дршци четвороугаоног пресека је троугаони завршетак. Није сасвим јасна намена ове алатке.
СИЈАРИНА
Према Ф. Каницу остаци римског утврђења налазе се на коти од 690 м на високој кречној стени која се доста стрмо спушта према Јабланици у Сијарини. У то време били су за разлику од садашњег стања, добро видљиви темељи овог утврђења, који је доминирао околином и штитио антички пут који је преко села Свирце водио ка рударском дистрикту Јањева. Палеовизантијска црква налази се унутар овог античког утврђења. Унутар античког утврђења на високој стијени на њеном зарављеном платоу у Сијаринској бањи налазе се остаци цркве чија основа је у виду слободног крста. Зидана је од камених блокова и опеке, споља је била омалтерисана. У унутрашњости цркве нема трагова живописа. Поред главних врата на западној страни била су још једна на јужном зиду олтара и трансепта. Димензије цркве су 11 м Х 11 м. Олтарска апсида је са спољашње стране тространа. Висина зидова је око 3 м. Према В. Кондићу и В. Поповићу црква је, с обзиром на изузетну очуваност и неке трагове премаза на спољашњем лицу зидова, могла бити у употреби и у касније време.
ВРАПЦЕ
На обали Туларске Реке недалеко од села Врапце Ф. Каниц је констатовао остатке римског утврђења.
ГАЈТАН ГОРЊИ, ЛОКАЛИТЕТ СОКОЛОВ ВИС
На високом доста стрмом брду – Соколов вис – кота 1300 м, налазе се остаци једног утврђења. Овај положај има изузетан стратешки положај, доминира над деловима Јабланице, Топлице и Косаонице. Обиласком терена констатовано је мноштво фрагментоване опеке и камена са остацима малтера као и већи трагови дивљег копања.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА ИЛИ РЗАЧА
Локалитет Црквина или Рзача налази се на имању Обрада Јокановића, десно од пута који води према Соколовом Вису. Овде су у густој храстовој шуми констатовани остаци цркве порушене до темеља. Црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом, приближне димензије 10 м Х 4 м. У унутрашњости цркве и око ње налази се много грађевинског шута. И ова богомоља позната је данас код мештана, а посвећена је Петровдану.
ЦРКВА ТРНОВЕ ПЕТКЕ
Црква се налази под Петровом гором, огранком планини Радан. Зидана је од камена и делимично укопана у земљу. То је једнобродна црква са полукружном апсидом. На источном зиду цркве, поред апсиде, налазе се две мање полукружно засведене нише, док се једна ниша и прозорски отвор налази на северном зиду цркве.
ГАЗДАРЕ, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се на самом улазу у село Газдаре са леве стране пута који води за Леце. Обухвата некадашње имање Боре Милошевића, сада власник Младен Ковинић. Ужа локација под називом Црквина обухвата благо узвишење у средини ораница, које је данас потпуно обрасло стрњиком. Видљивих трагова зидова нема, међутим стари власник веома добро се сећа да је приликом дубљег орања наилазио на масивне зидове од опеке и камена, фрагментоване лонце сиве боје, земљане тегове висине 20 цм. На основу сачуваних фрагментованих опека могли бисмо одредити величину истих, приближне димензије су: 0,50 м Х 0,50 м Х 5 цм. Само на основу ових података веома је тешко казати о каквом је грађевинском објекту овде реч.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се на крају села Газдаре испод куће Милисава Ранђеловића. Овде је на једном благом узвишењу, које је потпуно обрасло растињем констатована релативно добро сачувана црква са истовременом припратом у висини до око 5 м. Црква је укопана за око 0,60 м, зидана је веома рустично, углавном од камена са спорадичном употребом опеке, а дебљина малтера је између 3 и 5 цм. Сачувана су три степеника којима се силазило у цркву. Притесан камен коришћен је само при зидању улаза, углова и апсиде. Притесани камен, уз употребу опеке, коришћен је при зидању ниша и њених лучних делова. Приближне димензије цркве су 8,5 м Х 5 м. По једна мања ниша је на источном зиду поред апсиде, а једна је на северном зиду цркве. Све нише су полукружно засведене.
НЕГОСАВЉЕ, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се на месту данашње цркве која је подигнута у прошлом веку. Црква је посвећена св. Арханђелу, у њој се чува један крст и литургија из 1865. године. Поред ове цркве уочљиви су остаци једне старије култне грађевине која се, с обзиром на налазе фрагментоване опеке, може определити као палеовизантијска. Нису забележени никикви површински археолошки налази.
РУЈКОВАЦ, ЛОКАЛИТЕТ БАНДЕР ИЛИ РИД
У ареалу села Рујковац на потезу Бандер или Рид који је удаљен око 2-3 километра од положаја Каљаје код Радиновца, налазе се остаци црквене грађевине. То је једнобродна базилика зидана од камена шкриљца и опеке, добро очувана у висини до 1 м. Укупна дужина базилике је 21 м, ширина 6,30 м. Унутарње димензије наоса су 11,90 м Х 5,6 м. Олтарска апсида је споља тространа, а са унутарње стране потковичаста. На западној страни базилике је нартекс са правоугаоним анексима од којих северни има полукружну апсиду на источној страни. У зидовима нартекса има неколико ниша. Са спољашње стране базилике на подужим зидовима налазе се четири масивна пиластра. Према С. Ненадовићу базилике у селима Свињарица и Радиновцу и ова у Рујковцу су у тесној вези са великом тробродном базиликом на аркопољу у Царичином Граду. У селу Рујковцу у близини Месног народног одбора налазе и се потпуно порушени остаци једне капеле. У махали Пориђанска мала, налазе се остаци цркве у рушевинама. Мештани су је само делимично очистили од шута па је констатовано да је и ова црква укопана у земљу. Подница цркве је око 0,70 м нижа од околног терена. Зидана је од камена лискуна уз употрбу опеке. Наиме, велик број фрагментоване опеке нађен је у околном шуту. Приближне унутарње димензије цркве су 10,65м Х 3,70м.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИШТЕ
На ширем потезу познатом под називом Куле налази се локалитет Црквиште. Овде су откривени остаци једнобродне цркве са полукружном апсидом са спољашње стране. Црква је зидана од необрађеног и лагано притесаног камена, приближна дужина је око 10 м, а претпоставља се да је имала припрату. Црква је била укопана у земљу, подница је за око 0,65м нижа од околног терена.
У Гргутовачкој мали налази се веома оштећени остаци гробљанске капеле за коју је С. Ненадовић претпоставио да је из турског периода, односно у сваком случају средњовековна. Подница и овог објекта је нижа од околног терена чак 1,50 м. Спомињу се налази опека великог формата око ове гробљанске цркве. Приближне димензије опека су 0,35 м Х 0,35 м Х 5 цм. Према истом аутору у близини некадашњег Месног одбора налазили су се остаци још једне старе капеле.
ЛОКАЛИТЕТ КРСТИНО БРДО
У махали Пориђанска мала у селу Рујковцу на ликалитету Крстино брдо, налазе се остаци потпуно разорене црквице. Остаци овог култног објекта данас се налазе у густој шуми и потпуно су обрасли густом вегетацијом. Црква је зидана од камена, укопана у земљу, подница јој је нижа око 0,50м од околног терена. С. Ненадовић помиње вњлик број фрагментоване опеке око вркве, а на неким фрагментима видљиви су украси у виду траке од отиснутих прстију.
БУЧУМЕТ
У селу Бучумету је на темељима старе црквице сазидана нова слично као у низу села на подручју Лесковачког краја, нпр. У селима Прекопчелица, Штулцу, Рафуну, Лозану и др. Тешко је казати из којег је времена јер археолошких налаза нема. Ипак претпостављамо да је средњовековна. Најранији запис за сада је онај у турском попису из половине XV века. Током XVI века Бучумет сеспомиње у још три турска пописа. Цркве, на северном зиду поред апсиде налази се ниша полукружно засведена добро обрађеним камењем. На јужном зиду цркве ниша је правоугаоног облика, зидана је од притесаног камена у кречном малтеру. У унутрашњости цркве констатован је велик број урушеног камења. Ту је једна правоугаона плоча добро обрађена са отвором у средини и више правоугаоних плоча, добро обрађених са једном страном полукружно засведеном. У непосредној близини цркве констатовани су остаци још једне мање грађевине, зидане од камена као и црква. Димензије ове грађевине су 8м Х 2м. Тешко је казати какав је објект у питању.
ГАЈТАН ДОЊИ, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се у непосредној близини куће Сава Илића и Рада Луковића, а на имању Милорада Луковића. Овде су констатовани остаци веома оштећене цркве, приближних димензија 8м Х 3,5м. Црква је једнобродна са полукружном апсидом. У олтарском делу цркве налазе се две камене плоче правоугаоног облика. Једна је величине 50 цм Х 30 цм са урезаним крстом, а друга је нешто мања 0,47 цм Х 20 цм на којој је такође урезан крст са проширеним крацима Свуда око цркве је доста грађевинског шута, углавном камена, необрађеног и притесаног. Око цркве нађено је још пар надгробних плоча са урезаним крстом слично онима што се налазе у олтарској апсиди. Очито је да се на овом положају налази мања гробљанска црква са некрополом. Према казивању мештана, приликом дубљег орања наилазило се на људске кости.
ЛОКАЛИТЕТ ТУРСКО ГРОБЉЕ
Локалитет Турско гробље убициран је у непосредној близини данашње школе у Гајтану Доњем. Место на којем се уочавају гробне хумке са каменим обележјем данас је потпуно обрасло густим трњем. Нађено је пар већих необрађених камених плоча које леже хоризонтално. Њихове димензије нисмо могли узети јер су само делимично видљиве.
МЕДЕВЦЕ, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се на левој обали Поседачког потока. Овде су констатовани остаци мале црквице, димензија 8 м Х 4 м са полукружном апсидом на источној страни. Зидана је од необрађеног и грубо притесаног камена. Данас су зидови порушени скоро до темеља, а цели терен је обрастао густим растињем. На ширем простору око цркве још и данас је видљив понеки камени белег, па се са сигурношћу може констатовати да је око ове мале цркве истовремено било и гробље. Велик број камених белега мештани су узимали и користили приликом зидања својих кућа. Један камени белег са урезаним крстом узидан је у амбар Тројана Јовановића. Западно од цркве, на удаљености од око 250 м, налази се гомила урушеног камења које је потпуно обрасло шипражјем. Извесно је да је и на овом месту постојао неки грађевински објекат.
ЛОКАЛИТЕТ СТАРО ГРОБЉЕ
Локалитет Старо гробље налази се са десне стране Азировог потока непосредно испод куће Димитрија Петковића. Терен је запуштена утрина, данас потпуно зарасла у трње те није било могуће одредити величину некрополе. Обиласком терена ипак је утврђено постојање камених белега, вертикално укопаних у земљу, без икакавих знакова. Белези су грубо притесани, разних димензија. Видљива дужина највећег примерка је 1,20 м.
ЛОКАЛИТЕТ ГРАДИНА
Локалитет Градина налази се изнад већег потеза под називом Луке. (Према казивању мештана на овом потезу приликом орања наилазило се на веће количине згуре). Градина је веома неприступачна. Овде је пре 30 година Димитрије Петковић нашао један већи прстен од сребра, нажалост прстен више не постоји. Према казивању Димитрија Петковића на Градини се налазе велике гомиле камења.
ПЕТРИЉЕ
У непосредној близини села Петриља са десне стране Туларске реке случајно је нађено једно гвоздено копље дужине 0,40 м. Обиласком терена нису нађени никакви други археолошки налази. У књизи дужника Михаила Лукаревића с половине XV века на више места се помиње село Petrila које се поистовећује са данашњим селом Петриље. Надаље село Петриље помиње се у Турском попису из 1516. године.
ПУСТО ШИЛОВО, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИШТЕ ИЛИ ТУРСКО ГРОБЉЕ
Локалитет Црквиште или Турско гробље констатован је у подножју брда Копрен изнад куће Веселина Миличевића. Обиласком терена констатован ји један једва уочљив зид правца исток-запад. На простору уоколо видљиви су гробни белези вертикално укопани у земљу. На неким белезима урезан је мањи или већи крст. Може се претпоставити да је на овом месту постојала мања црква и гробље око ње.
РАВНА БАЊА, ОПШТИНА МЕДВЕЂА, ЛОКАЛИТЕТ СТАРА ЦРКВА
Локалитет Стара црква налази се на ширем простору школе и амбуланте у селу Равна Бања. Ту се данас налази црква св. Николе која је подигнута почетком овог века на темељима једне старе цркве, који су уочљиви местимично још и данас. Занимљиво је да је црква посвећена св. Николи, а у цркви се слави св. Богородица.
ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина констатован је на самој граници села Сијарина и Равна Бања. Недалеко од џамије налазе се остаци цркве која је потпуно порушена. Данас је цели простор потпуно обрастао коровом те нисмо могли узети ни основне мере објекта. Мештани села Равна Бања и данас ово место сматрају култним.
ЛОКАЛИТЕТ БАШЧИЋЕ
Локалитет Башчиће налази се на имању Николе Денића у близини његове куће у селу Равна Бања. Приликом земљаних радова власник је наилазио на људске кости и камене плоче већег формата. Са његовог имања је и један надгробни споменик са урезаним крстом. Данас на терену нема никаквих површинских налаза. Северозападно од села Равна Бањана свом путу по Србији Ф. Каниц је забележио три напуштена окна, много јаловине као и остатак топионичарског погона. Обиласком терена тачна локација није констатована.
РЕТКОЦЕР, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се у Доњем Реткоцеру на левој обали Фундучког потока, на падини брда, у густој храстовој шуми. Овде је констатована оштећена правоугаона грађевина, оријентисана исток-запад, без апсиде, укопана у земљу. Реч је о једном култном објекту који се састоји од наоса и припрате, димензија 8,20 м Х 4,40 м (унутарње мере). Црква је зидана од камена у малтеру. Наизменично се смењују редови крупнијег и ситнијег камена. Унутрашњост цркве била је омалтерисана кречним малтером. Очувана висина цркве је од 1,40 м до 2 м. Веома је добро очуван улаз из припрате у наос, ширине 0,70 м. Ивице овог улаза озидане су добро обрађеним каменом. У североисточном углу цркве је правоугаона ниша, поплочана танким каменим плочама, димензија 0,65 м Х 0,55 м. Подница цркве је од набијене земље. Око цркве констатовано је доста грађевинског шута.
ЛОКАЛИТЕТ ТУРСКО ГРОБЉЕ
Локалитет Турско гробље убицирано је у селу Реткоцер, са леве стране пута, у близини сеоске школе и кућа Благоја и Мирка Златковића. Према њиховом казивању на овом положају био је велик број надгробних плоча. Обиласком терена данас није нађена ни једна. Цели простор је потпуно зарастао у густу папрат.
ТУЛАРЕ, ЛОКАЛИТЕТ ЦРКВИНА
Локалитет Црквина налази се на узвишењу на којем се данас налази црква св. Тројице подигнута 1902. године. Обиласком терена констатовани су видљиви остаци старије грађевине на западној страни цркве св. Тројице која је очито подигнута на темељима једне старије богомоље. Истовремено уочени су оштећени делови људских костију у профилима колског пута који пролази овом падином. Делови грудног коша и лобање insitu констатовани су на самом путу преко којег свакодневно пролазе запрежна кола. Скелет је оријентације запад-исток. Може, се дакле, претпоставити да је поред цркве на овом локалитету постојало и гробље. У књизи дужника Михаила Лукаревића с прве половине XV века на више места помиње се село Tulari за које се може претпоставити да је данашње село Туларе.
ЛОКАЛИТЕТ НЕМАЊИЋКИ МАНАСТИР
Изнад локалитета Црквина на једном заравњеном платоу убициран је локалитет Немањићки манастир. Са овог места помињу се налази добро обрађеног камена и опеке. Данас је цели плато леп пашњак без икаквих површинских налаза.
СТУБЛА
Надгробни натпис попа Радивоја нађен је 1939. године на старом гробљу у Главинској мали. Плоча је од сивог пешчара са црвенкастим слојевима, грубо заравњене површине на натписном пољу, а доња површина остала је необрађена. Дужина плоче је 82 цм, ширина варира од 37 цм при врху до 43 цм на доњем крају, а дебљина од 10 цм до 17 цм. Горњи део плоче је оштећен. Ту је био дубоко уклесан крст од којег се сачувао доњи крак са троугластим постољем и лево од њега слово Х – иницијал имена Христа. Испод тога почиње текст надгробног натписа. Натпис покрива читаву површину плоче у 11 неправилних редова. Слова су више угребана него клесана, веома невешто, танким оштрим урезима, неуједначене висине, понегде залазе у доњи или горњи ред. Уочавају се карактеристичне одлике писма с краја XIV и почетка XV века. Натпис је датован описно, у време кнеза Стефана, што га ставља у период од1393. године када је кнез Стефан Лазаревић постао пунолетан, до августа 1402. године када је постао деспот. Сам садржај натписа је јасан : "Преминуо раб божји поп Радивој у време богочастивог кнеза Степана месеца октобра 9. дан Ово знамење постави Продана и син му Стојко. Вечан му помен".
У турском попису с половине XV века наводи се село Стубул које се, можда, може довести у везу са селом Стубла, мада, О. Зиројевић и И Ерен наводе још и село Стубал јужно од Блаца.
ТУПАЛЕ, ЛОКАЛИТЕТ МАСКИШЕ
Локалитет Маскише (што значи «иза цркве») констатован је на коти од 660м западно од данашње зграде Осмогодишње шлоле на имању Реџепа Исмаиловића. Ту су до пре 10 година још били видљиви остаци једне грађевине усред гомиле шута од необрађеног камена.
ЛОКАЛИТЕТ ГРАДИНА
Локалитет Градина налази се на коти преко 700м, од Осмогодишње школе удаљен је око 4 км, заузима доминантан положај. Осим топонима нема других података за овај положај.
"